Muzika i ja

Ovde neću pisati o tome kako sam počela da se bavim muzikom, već kako sam diplomirala i stekla pravo da uđem u taj svet.

I ako mi je otac bio muzičar, pri spremanju mog diplomskog ispita mnogo više mi je pomogla mama, koja nije imala ni malo sluha ni smisla za klasičnu muziku. Dok je ona radila po kući, ja sam vežbala i kad sam jednom nešto pogrešila ona je rekla, više za sebe: “ E, to ti nešto ne valja!“  Začudila sam se?! Pa ja i jesam tu pogrešila, rekla sam joj. Nije ništa odgovorila. Ona nije znala ŠTA sam pogrešila ali je osetila i nekako ZNALA da to „nešto ne valja“. Vrlo brzo sam shvatila da mogu da se oslonim na njenu intuiciju, i sve više i sve češće sam joj svirala, namenski, samo da bi mi rekla da li joj se to sviđa ili ne. Sve ono što joj se nije sviđalo – ispravljala sam. I sve što sam ispravila, bilo je dobro!

Jako sam joj zahvalna za tu pomoć i o njoj pričam svim roditeljima, bakama, tetkama… koje dovode moje đake na čas violine, kad kažu kako se oni ne razumeju u muziku. Nema tu šta da se razume. Jednostavno, pitanje je samo da li vam to što čujete zvuči lepo ili ne, i da li vam se to sviđa.

 

 

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: