Na današnji dan rođen je Galileo Galilej

Galileo Galilej

ital. Galileo Galilei; Piza, (15. februar 1564 – Firenca. 8. januar 1642.) bio je italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. U okviru naučne revolucije odigrao je značajnu ulogu u razvoju moderne nauke. Unapredio je teleskopske instrumente i vršio sistematska posmatranja neba, što je dovelo do otkrića i analize Jupiterovih satelita, Sunčevih pega, Mesečevih kratera i Mlečnog puta. Takođe njegov veliki doprinos je pozitivan nastavak istraživanja Kopernikovog heliocentričnog sistema. Istraživao je takođe i zakonitosti kretanja tela, zakon gravitacije i začeo ideju principa relativnosti. Zbog napretka u metodologiji naučnih eksperimenata i empirijski utemeljenog povezivanja astronomije i kosmologije, Galilej se sasvim opravdano dogovorno naziva ocem moderne astronomije, ocem moderne fizike kao i ocem moderne nauke uopšte.

Аутор: User:JoJan - Сопствено дело, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=408982
Statua Galilea Galileja sa spoljne strane galerije Uffizi, Firenca, Italija

Želeći da se zamonaši, mladi Galileo otišao je u jedan manastir blizu Firence gde je nameravao da se školuje, ali se njegov otac oštro se protivio ideji da mu sin bude božji čovek, te ga je ubrzo izvukao odatle. Kad je imao 16 godina, Galileo je na zahtev svog oca upisao medicinu na Univerzitetu u Pizi, međutim on se ubrzo zainteresovao za matematiku i svoju pažnju usmerio na tu granu. Školu je napustio 1585. godine i nastavio da samostalno izučava matematiku, a novac je zarađivao dajući privatne časove, da bi se 1859. vratio na Univerzitet, ali ovog puta da predaje matematiku.

Na univerzitetu u Pizi je predavao matematiku od 1592. do 1610. Bio je filozof i matematičar kod velikog toskanskog vojvode od 1610. pa do kraja svog života.

Kopernikova heliocentrična ideja o načinu na koji funkcioniše univerzum osporavala je široko prihvaćenu ideju da je Zemlja centar univerzuma, koju je zastupao astronom Ptolomej u 2. veku. Katolička crkva kopernikanske ideje proglašava jeretičkim jer je smatrano da su u suprotnosti sa određenim stihovima iz Biblije.  Teološki savetnici inkvizicije osudili su ga 1616.godin zbog toga što je zastupao tu novu astronomiju (Kopernikov heliocentrični sistem), Galileo Galilej dobija dozvolu od crkve da nastavi da istražuje te ideje, ali mu je zabranjeno da ih zastupa, predaje kao i da brani osuđeno učenje. On se sa tim složio. Papa nikad nije potvrdio tu osudu, ali kad je 1632. godine, Galileo objavio knjigu Dijalog dva glavna sistema sveta koju je, iako je predstavljena kao razgovor među prijateljima o idejama Ptolomeja i Kopernika, Katolička crkva ju je videla kao očiglednu podršku kopernikanskom modelu univerzuma, i Galileju je od strane Inkvizicije naređeno da dođe u Rim. Tamo je stigao u februaru 1633, i bio ispitan 21. juna na osnovu optužbe da je spomenuta publikacija iz 1632. u suprotnosti sa odlukom od 1616. godine. Na tom suđenju je Galilej proglašen krivim za jeres, nakon čega je primoran da se javno pokaje. Dvadeset drugog juna 1633. godine Galilej je u svojoj sedamdesetoj godini života pročitao svoje poricanje i, na zadovoljstvo suda, bio osuđen na utamničenje.  

Galileo pred sudom

Iako je osuđen na život iza rešetaka, kazna mu je ipak smanjena, pa je tako do kraja života živeo u kućnom pritvoru u svojoj kući u mestu Arcetri blizu Firence u strogoj izolaciji, što je on i učinio i poslednjih osam godina svog života proveo u stalnom naučnom radu i eksperimentisanju. Mada mu je bilo zabranjeno da prima posete ili izdaje knjige, ipak su ga obilazili ljudi iz cele Evrope, među kojima su bili brojni poznati učeni ljudi tog doba, a osim toga, uspeo je i da prokrijumčari rukopis za svoju knjigu o fizici i mehanici (njegovo poslednje delo) koja je izdata u Holandiji 1638. godine. Iste godine je totalno oslepeo, a preminuo je četiri godine kasnije, 8. januara 1642. godine u svojoj kući. Postoji legenda, da je na samrti rekao čuvenu rečenicu: „Eppur si muove“ (Ipak se kreće)… da li se ikada odrekao heliocentrizma?

Godine 1979. papa Jovan Pavle II pokrenuo je istragu osude Katoličke crkve u kojoj je Galileo Galilej proglašen krivim. Čak 13 godina kasnije (1992.) i 359 godina nakon što je Galilej osuđen, papa je zvanično zatvorio istragu i izdao formalno izvinjenje, priznajući greške sudija tokom suđenja i kao i to da je Galileo Galilej bio u pravu.

Аутор: Ricardo André Frantz (User:Tetraktys) - taken by Ricardo André Frantz, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2253736
Galileova grobnica, Firenca, Italija

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: